Jedanaesti deo

Po svemu što se kasnije dešavalo, shvatio sam da Strahinja voli Brižit. Ali ta priča nije bila moguća pošto je ona bila njegova najbolja kurva. Nakon što je čuo da sam ubio B., poverio mi je Brižit na čuvanje. Ne znam zašto je verovao da će hladnokrvni ubica najbolje paziti njegovu malu konkubinu, ali mi je bilo drago što nisam radio one druge, prljave poslove, a njih je bilo mnogo. Jednom sam, čekajući Brižit da završi svoju uobičajenu malu čaroliju sa ruskim prodavcem oružija, video kako iz Strahinjine kancelarije vuku nekog mladog čoveka u belom odelu, koje je bilo natopljeno krvlju. Ali nisam mnogo obraćao pažnju na te stvari. Zapalio bih cigaretu i nastavio sa osluškivanjem svoje štićenice koja je u obližnjoj sobi stvarala magiju i opravdavala status vrhunske prostitutke.

Ne znam kada sam se zaljubio u Brižit. Možda je to bilo onda kada smo zajedno šetali ulicama Pariza u potrazi za cvetnim haljinama i šeširima. Brižit je volela leto,  jer je tada njena razuzdana priroda bila ogrejana suncem. Tako se jako smejala kada sam joj rekao da želim da me nauči francuski. Sporazumevali smo se znakovima, što je za mene u jednom trenutku postalo jako mučno. Želeo sam da joj kažem sve o svom životu, ni sam ne znam zašto, ali moje ruke nisu umele da pokažu toliko patnje. Kupio sam čak i mali francusko engleski rečnik, ali kada sam video da nju više zabavlja moje naricanje njenog jezika, nego što me ozbiljno sluša, pocepao sam ga i bacio u đubre. Brižit se tada prilično iznenadila, pošto smo uglavnom zajedno ćutali i nije znala da u meni ima i besa, pored uobičajene ravnodušnosti. 

Stvari su međutim postale jako komplikovane kada se u meni rodila ljubomora prema svima koji su pričali sa njom. Ona je bila vremešna koketa, sa svima bi vodila ljubav rečima, dok sam ja jako patio. Jednom je na ulici zaustavio neki mladić i rekao joj da liči na svoju imenjakinju Bardo, a ona ga je zavodnički pogledala i namignula mu. Da mi Strahinja nije naredio da reagujem samo kada je to neophodno, ubio bih tog klinca bez razmišljanja. Mislim da Brižit nije znala da je volim. Ona je svakako više obraćala pažnju na mene nego ja na nju. Pričala mi je da sam joj zagonetan, tajnovit i da joj se to svidja. Osmehnuo bih se na takve opaske, a ona je onda frktala na francuskom odmahujući glavom. 

Strahinja je tih dana imao dosta posla, pa je malo obraćao pažnju na nas. Ali da jeste, siguran sam da bi u mojim očima video tu promenu. Promenu koja me je nagnala da je jedne tople noći, kada nije radila, jer je ona bila „namenjena“ samo vrhunskim mušterijama, koji bi dolazili u zavisnosti od trenutnih obaveza, odvedem na krov „hotela“. Brižit je bila zbunjena, ali je shvatila. Sa sobom sam poneo i radio, pa je sve bilo nekako nestvarno lepo. Prezirao sam patetiku, pa je ovo bio moj vrhunac. Ćutali smo dugo i pili vino. I da sam znao francuski, ne bih znao šta da joj kažem. Posle nekog vremena, kada je vino već vidno počelo da deluje, okrenula se ka meni i poljubila me u čelo. Nasmejao sam se i zapalio cigaretu, koju mi je otela i bacila je kroz terasu. Brižit se ljubila najlepše na svetu. Ali se i dalje ne sećam kada sam tačno počeo da je volim...